У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, у петак, 24. маја 2024. године, одржана је промоција литерарног опуса Његовог преосвештенства викарног епископа хвостанског г. Алексеја Богићевића. Поред епископа Алексеја на промоцији су учествовали и протојереј Радош Младеновић и госпођа Александра Стефановић, која је читала одабране текстове из представљених књига. У музичком делу програма наступили су г. Радован Пековић, гуслар, и ученице Одсека за традиционално певање и свирање Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Јана Новаковић и Јустина Терзић.
Епископ Алексеј Богићевић рођен је 1955. године у селу Пиштану у општини Пећ. Већ са дванаест година одлази у манастир Високи Дечани и постаје искушеник. Блаженопочивши епископ рашко-призренски Павле, потоњи патријарх српски замонашио га је 1975, а већ наредне године рукоположен је за јерођакона и уписује Богословски факултет у Београду. По дипломирању одлази у манастир Хиландар на дуже време, а затим у Свету земљу, у Витлејем. Замонашен је у малу схиму 1985. године, под монашким именом Алексеј, у част новомученика царевића Алексеја Романова. Звање магистра теолошких наука добио је на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну 2000. године, одбранивши рад на тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве у периоду од 1200. до 1346. године“. За игумана манастира Светог апостола и јевађелисте Луке надомак села Бошњане изабран је 2002. године, да би одлуком Светог Архијерејског Сабора на редовном заседању 2022, високопреподобни архимандрит Алексеј изабран за викарног епископа Његове светости патријарха српског г. Порфирија, добивши титулу Епископ хвостански.
Литерарни опус владике Алексеја настао је као испуњено послушање према блаженопочившем Митрополиту Амфилохију и Епископу бачком Иринеју, који су му, готово истовремено, сугерисали да „сећања своја записати мора“. Пред многобројном краљевачком публиком, коју су, између осталих, чинили и свештеници Жичке епархије, настојатељ манастира Светог Луке, протосинђел Лука Милошевић, игуманија манастира Никоље, мати Јелисавета са сестрама и монахиње манастира Жича, тако су се нашле књиге „Дечанске и друге приче“, „Сусрети са старцима“, „Приче из незаборава I и II“ и монографија „Манастир Светог апостола и јеванђелисте Луке у Бошњану“, све у издању Манастира светог Луке (Бошњане). Представљена је и студија „Хиландарски монаси у управи Српске цркве“, произашла из магистарског рада владике Алексеја, коју је прошле године објавила Задужбина Светог манастира Хиландара у Београду.
Протојереј Радош Младеновић, иначе уредник књига „Приче из незаборава“ и „Дечанске и друге приче“ надахнуто је говорио о списатељском подвигу владике Алексеја, кроз чија се сведочења записана у књигама потврђује да Бог није оставио свој народ, већ се брижно пројављује и у 21. веку, као што се пројављивао и у ранијим вековима нове Христове ере.
Његово преосвештенство викарни епископ хвостански г. Алексеј изразио је захвалност за прилику да представи своје књиге, осврнувши се на околности под којима су настајале. Говорећи о људима и догађајима коју су на њега оставили тако снажан утисак да је морао да их преточи у приче, владика Алексеј, заправо, сведочи о духовној снази која обитава како у српском монаштву тако и у народу, упркос сталном страдању на личном и колективном плану.
