Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 11. децембра 2022. године у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Доситеја (Радивојевића) у чин Епископа липљанског, викара Патријарха српског.
Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије и изабрани Епископ липљански архимандрит Доситеј, изабрани епископ топлички архимандрит Петар, архимандрит Методије игуман манастира Хиландара, архимандрит Мелетиос Кураклис, архимандрит Тихон игуман манастира Студеница, архимандрит Евтимије, архимандрит Василије Костић, архимандрит Петар Драгојловић, архимандрит Онуфрије Вранић, игуман манастира Лелић Георгије Мићић, игуман манастира Ковиљ Харитон, протосинђел Мардарије Ковачевић, као и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве.
На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије липљанске“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.
По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Доситеја обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Доситеја целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Доситеју.
У архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је свака хиротонија епископа догађај када служимо службу коју служимо на празник Педесетнице, на празник, како се то каже – Рођења Цркве Христове. Важно је да знамо да на божанственој Литургији, као сабрању и служењу и светотајинском заједништву све Цркве народа Божијег остварује се и оприсутњује сав Христов божански домострој спасења света и рода људског. Само онај који зна шта је света Литургија, он зна и шта је Црква Божија и зна да без божанствене Литургије као сабрања и заједничарења свих у Христу верних, сабраних око епископа, презвитера и ђакона нема Цркве. Црква се открива нама као света Литургија, као домострој спасења света и човека и као Царство Свете Тројице, а Литургија као сабрање верних око епископа који у Литургији, по предању Цркве, јесте управо на месту и по обличју Христовом. Оно што је дело Христово, дело спасења света и човека, управо због тога што је Епископ на месту Христовом, јесте и дело епископа. Кроз крст Епископ се поистовећује, сараспиње са Христом, али само зато што се поистовећује са Христом може да се поистовећује са сваким човеком. Послушање Цркви јесте послушање Христу, а то је истовремено нешто што извире из саме свете Литургије.