Стигло Царско Руско Звоно у манастир Светог Луке у Бошњану
Царско звоно из Русије стигло је у Манастир Светог апостола и јеванђелисте Луке у Бошњане. Многобројни верни народ са одушевљењем дочекао је Царско звоно, које је допремљено из звоноливнице из Санкт Петербурга.
Звоно је немерљиве лепоте, тешко 13 тона, а како Руси кажу чуће се и до 50-60 км удаљености. Верни народ очекује скорашњи завршетак звоника и постављање звона, чији ће се звук чути на далеко и позивати православне хришћане у ово богомдано место.
Манастир се налази на благом узвишењу изнад села Бошњана, на пола пута између Крушевца и Варварине. Према народном предању, овде је крајем 14. века, за време кнеза Лазара, саграђен првобитни манастир, на месту насеља из римског периода, које се звало Дренац или Буковац. Нема писаних извора, али се претпоставља да је манастир основан у време овог српског владара и косовског мученика. Кнез Лазар је овај крај, Раваничком повељом, даровао своју задужбину – манастиру Раваници.
На основу одређених локалних топонима, претпоставља се да су крајем 14. и почетком 15. века у Манастиру боравили монаси синаити, пристигли са простора Свете Горе Атоске. Постоји и претпоставка о веза ове светиње (у којој се прославља празник Четрдесет муженика севастијских – Младенци) са Темнићким натписом (плочом која је била уграђена у неку цркву, из 10. - 11. века), пронађеном у поморавском селу Горњем Катуну, на којој се налазе. имена десет од четрдесет севастијских мученика.
Ову светињу су почетком 19. века, у време буна и Првог српског устанка, запалили Турци, све грађевине срушили и уништили и да је тада страдало много људи. Стари мештани, учесници Првог светског рата, запамтили су да се на манастиришту, крај изворишта где су се пронашли дешавања исцељења, нагореле балване.
Постоји прича да је један мештанин у сну добио наредбу од неког светитеља да на месту некадашњег започне градње новог манастира. Иницијатива је покренута, уз благослов Епископа шумадијског др Саве Вуковића, почела је градња 1990. године. Владика Сава је 21. јула 1996. године освештао Манастир, који је до 2002. године био женски.
Поред чудотворне иконе светог Луке, у манастиру се налазе и друге црквене драгоцености и одабрани примерци црквеног мобилијара, даровани од многобројних поклоника ове светиње.
Долазак архимандрита мр Алексеја Богићевића за настојатеља, манастир је постао мушки и уследио је прави препород. Године 2002. именован је за игумана овог манастира. У периоду од двадесет година игумановања у овој светињи изграђена су четири храма и монашки конак са трпезаријом, започети радови на новом звонику, али пре свега успостављен је молитвени и богослужбени живот манастира.
На редовном мајском заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, од 15 – 20. маја ове године, изабран је за викара Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, са титулом викарни епископ хвостански.